<=== Nazad na sve intervjue Slobodan Vučićević, predsednik Uprave Grupe “Droga Kolinska”

Slobodan Vučićević

Krenuli smo 1998. godine veoma ambiciozno - radili smo ozbiljna istraživanja tržišta, uložili u tehnologiju i reklamne kampanje i, vrlo brzo, stvorili lidera na tržištu crne kafe u Srbiji. Tu poziciju zadržali smo do danas, kaže Slobodan Vučićević, predsednik Uprave Grupe “Droga Kolinska”, govoreći o svojim poslovnim počecima i putevima gradnje i razvoja brenda “Grand kafa”.

Potvrdu da smo na putu uspeha dobili smo od jedne od najeminentnijih evropskih institucija. Od Evropske banke za obnovu i razvoj 2004. godine dobili smo kredit od sedam miliona evra namenjen regionalnom širenju kompanije, zahvaljujući kome u blizini Bijeljine gradimo fabriku za proizvodnju kafe koja snabdeva tržište cele BiH. Ovaj kredit prvi je te vrste koji je EBRD odobrila jednom proizvođaču kafe i najbolja je potvrda poverenja u uspeh "Granda". Ubrzo smo krenuli i dalje regionalno da se širimo. Pokrenuli smo proizvodnju kafe u Makedoniji, a strateško partnerstvo sa “Drogom Kolinskom” otvorilo nam je i nova tržišta. Posebno smo ponosni na to što smo u proizvodnji kafe napravili veoma ozbiljan iskorak - stvorili smo i jedan potpuno novi brend pod nazivom “Grand Pleasure”. Pored linije toplih napitaka, instant kafe i čajeva, otvorili smo i dva GP kafea u centru Beograda, a radimo na tome da uskoro otvorimo i nove, kaže Slobodan Vučićević.

Vi ste pre dve godine kupili plantažu kafe u Brazilu – šta Vas je motivisalo za ovu investiciju?

Kao profesionalac koji je život posvetio kafi, želeo sam da zaokružim proces njene proizvodnje od početka do kraja. Drago mi je da sada iz prve ruke mogu da pratim kako različiti faktori utiču na kafu, na kvalitet i količinu, ali i na njenu cenu. Od vremenskih, klimatskih uticaja na samim poljima, do kursnih, monetarnih na tržištu. Plantaža u Brazilu proteže se na 150 hektara u centralnom delu zemlje. Količine kafe sa naše plantaže nisu velike, ali je ona najboljeg kvaliteta i koristimo je za “Premium“ kafu. “Grand” za potrebe u Srbiji uvozi godišnje 15.000 tona kafe, a potrošnja svih naših povezanih preduzeća je 30.000 tona.
Pitate me zašto sam kupio plantažu? Želeo sam da imam parče brazilske zemlje, da se jednog dana, kada budem imao više vremena, posvetim ovoj plantaži. Možda tamo sagradim kuću. Videćemo…

Vaša kompanija je postala većinski vlasnik “Štarka” – šta ste tamo zatekli, kako “Štark” danas posluje i koji su pravci njegovog budućeg poslovanja i razvoja?

U “Štarku“ smo zatekli uspavanog giganta. Odmah smo počeli sa investicijama. Do sada smo investirali oko 15 miliona evra. Paralelno smo krenuli i sa novim proizvodima (Čoko Smoki, novi Prima slani štapići, novi brendovi keksa, VIP kocke…). Očekuje se još mnogo novih proizvoda i drugih novosti iz “Štarka“.

Većinski vlasnik Vaše kompanije postala je “Droga Kolinska”, a Vi nedavno predsednik ove slovenačke kompanije, kako je došlo do ove svojevrsne fuzije i koji su strateški pravci poslovanja “Droge Kolinske” na tržištu Srbije i jugoistočne Evrope?

Mogu slobodno da kažem da je partnerstvo koje smo mi ostvarili sa slovenačkom „Drogom Kolinskom“, jednim od najvećih prehrambenih proizvođača u regionu, jedinstven oblik međusobnog uvezivanja i spajanja. Ovo je bio i prvi oblik strateškog povezivanja te vrste u poslovnim odnosima između Srbije i Slovenije kada je u pitanju privatni sektor, a u isto vreme, čak i po ocenama ekonomskih analitičara, i dobar signal za poslovnu budućnost Srbije. Moje čvrsto uverenje je da je za zdravu ekonomiju potreban prostor, slobodan protok kapitala, znanja, informacija, ideja… Apsolutni sam pobornik ekonomskih sloboda. Ne verujem u koncept zatvorenog tržišta i barijera po principu da “tržište bude samo naše i ničije više”. Pokazalo se da sam bio u pravu.

Želeo sam da napravim nešto veće, drugačije… Zato nisam prodao kompaniju, iako sam imao više različitih ponuda. Odlučio sam se za aranžman sa “Drogom Kolinskom” koji je omogućio sledeći model - mi smo proširili ingerencije, radimo kafu za sve teritorije, računajući i Sloveniju. Dobili smo Srbiju, BiH i Makedoniju sa celokupnim programom “Droge Kolinske”. Sa druge strane, oni su jaki u Rusiji – “Droga Kolinska” je vodeći proizvođač dečje hrane u Rusiji. Za mene je ta 2005. godina bila, u pravom smislu reči, godina uspeha. Postao sam izvršni direktor grupe "Droga Kolinska" za jugoistočnu Evropu, čime su proizvodima "Granda" i "Štarka" otvorena vrata za tržište Evropske unije i Rusije. Od aprila ove godine na čelu sam grupe “Droga Kolinska”, kompanije sa prometom od 350 miliona evra.

Iako je na samom početku bilo skeptika, sada je već svima jasno da je ovo povezivanje dovelo do jednog veoma ozbiljnog poslovnog aranžmana u kojem su obe strane mnogo dobile. Uviđajući potencijale i kapacitete svog partnera, „Droga Kolinska“ je u nama prepoznala ozbiljan menadžerski tim sposoban da u potpunosti rukovodi svim zajedničkim poslovima, ne samo u Srbiji, nego i u regionu. Mi smo, opet, dobili ozbiljnu podršku jedne kompanije koja je već decenijama visokopozicionirana na tržištu Evropske unije i koja će našim proizvodima omogućiti lakši izlazak na ova tržišta. I, možda ono što je najvažnije - mi smo već sada u mogućnosti da se pripremamo za neminovne procese otvaranja tržišta i dolazak velikih prehrambenih kompanija. Spremni smo i za to da dočekamo usaglašavanje sa standardima EU i pre nego što oni, da tako kažem, "dođu kod nas".

Vaša privatna kompanija “Deksi Co” u vlasničkoj je strukturi RTV B92 - posedujete 10 odsto kapitala ove kuće. Koji su motivi ulaska u medijsku sferu i može li se u narednom periodu očekivati Vaše vlasničko pojavljivanje u još nekom mediju?

Lično mislim da bez demokratije i nezavisnih medija biznis nema mnogo smisla. Uvek sam bio na njihovoj strani. Ali, ova odluka je čisto poslovna i deo je razvojne strategije kompanije „Deksi Co“. Zahvaljujući poslovnom povezivanju sa B92, „Deksi Co“, koja je vlasnik licenci mnogih svetski poznatih brendova na teritoriji celog regiona, dobila je mogućnost da se dalje razvija, posebno u marketinškom delu. Evo, nedavno je iz radionice kompanije “Dr Dexy Dexy Co“, zajedno sa B92, izašao dečiji program u kojem će najmlađi na talasima ove TV kuće moći da prate pustolovine svojih junaka. „Deksi“ je tako dobio prostor za veoma kreativan marketing.

Vlasnik ste „NCA-investment group“, koja se bavi izgradnjom turističkog kompleksa na Srebrnom jezeru. Recite nam nešto više o ovoj investiciji?

Veliki sam zaljubljenik u Srebrno jezero, a Dunav je reka koja nas povezuje i čini delom Evrope. Moja ljubav prema jezeru, Dunavu, ribolovu pretočila se u vrlo ambicioznu ideju da na ovoj lokaciji napravim turistički brend opremljen teniskim terenima, bazenima, golf terenima, hotelima visoke kategorije, vilama i apartmanima, zonama zabave i marinom.... Da stvorim novu turističku destinaciju na mapi Evrope, da od ove jedinstvene prirodne lepote napravim turističko-kongresni centar. Međutim, to ne može da uradi jedan privatnik, to je mnogo širi društveni projekat. Zbog toga smo sa opštinom Veliko Gradište sklopili jedinstven vid ugovora, u svetu poznat kao privatno-javno partnerstvo, što će biti prvi takav oblik strateškog povezivanja lokalne zajednice sa investitorom.

Imamo veliku podršku lokalne zajednice u našoj ambiciji da stvorimo nacionalni turistički brend. U Gradištu je otvoreno i posebno turističko odeljenje u okviru srednje škole, a u planu je i otvaranje Više turističke škole koja će obrazovati buduće turističke radnike i stručnjake za potrebe ovog velikog centra. Upravo je završen Master plan, koji je neka vrsta detaljnog urbanističkog plana, kojim sam veoma zadovoljan. Na osnovu njega početkom aprila 2008. godine krenućemo sa projektima i masovnom gradnjom.

Poznati ste kao učesnik brojnih humanitarnih akcija?

Kako se zemlja, kao što je to slučaj sa Srbijom, nalazi u tranziciji, imate goruće društvene probleme - siromaštvo, decu bez roditelja, nasilje u porodici… Tada uspešne kompanije moraju značajnije da učestvuju u projektima koji bi trebalo da su posao države. Grupa nas je odlučila da 2000. godine osnuje fond “Naša Srbija” koji će se brinuti o deci koja su u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije ostala bez jednog ili oba roditelja. To je bila jedna od najhumanijih inicijativa. Ovaj Fond i danas brine o deci sa Kosova. Srećan sam što su ta vremena iza nas i što ta deca, polako, odrastaju i postaju primerni građani.

Trudimo se da pomažemo i bolnicama, porodilištima, a poslednja inicijativa je pomoć Sigurnoj kući. “Grand” i “Štark” svakog meseca izdvajaju po 1.500 evra pomoći, poklonili smo im kombi koji treba da olakša snabdevanje i prevoz štićenica, a pokrenuli smo i program zapošljavanja žena u “Štarku”. Siguran sam da se svaki dinar potrošen u himanitarne svrhe višestruko vraća kroz ozdravljenje društva.

Prošle godine ste postali predsednik Upravnog odbora SD “Crvena zvezda“, koji su osnovni motivi za ovaj Vaš angažman?

Oduvek sam želeo da budem blizu “Zvezde“.“Zvezda“ je i u bivšoj Jugoslaviji uvek bila sinonim za prave sportske vrednosti. Iz nje su potekli naši najznačajniji reprezentativci, a “Zvezda“ je i danas nacionalni brend i ozbiljan sportski klub. Vremena su se, međutim, promenila - sport mora sve više da se oslanja na sopstvene snage kako bi finansijski opstao, a uprave sportskih društava moraju da razvijaju menadžerske veštine kako bi sačuvali i discipline oko kojih se ne vrte ogromne pare, a koje su rasadnici budućih šampiona. Sa 26 klubova Sportsko društvo „Crvena zvezda“ je, posle Barselone, jedno od najvećih u Evropi. Naravno, fudbalski i košarkaški klub su najveći, ali mi moramo da vodimo računa i o mačevalačkom, streljačkom i drugim klubovima.

Šta biste kao iskusan i uspešan poslovan čovek poručili našim mladim menadžerima i preduzetnicima, šta je to što je važno za lično poslovno napredovanje?

Mladi treba da rade na sebi, da se obrazuju i veruju u budućnost, jer će ih ta budućnost nagraditi. Važno je da prate događaje, da prate trendove i da traže svoju priliku i mesto za sebe.

Kojim se Vi životnim i radnim principima rukovodite?

Uvek sam se trudio da radim samo ono u šta verujem i za što sam siguran da ima smisla za veliki broj ljudi. Takođe, u poslu me ne vuče jedna stvar, projekti moraju da budu višedimenzionalni – zdravi i tržišni, da imaju društvenu vrednost i smisao za zaposlene u kompaniji i, naravno, za mene kao investitora.