|
 |
<=== Nazad na sve intervjue
Radiša Tomašević, |
|
Dok je kao desetogodišnji dečak brinuo o celokupnom imanju, radeći naporno po ceo dan i bio na čelu cele porodice u Orašcu, selu na tromeđi Prijepolja, Bijelog Polja i Pljevalja, nije ni maštao da će jednog dana u Beogradu imati lanac prodavnica i moderno hotelsko zdanje. Radiša Tomašević, vlasnik Trgovinsko-poslovnog sistema „Orašac“, prošlogodišnji dobitnik priznanja „Najbolji preduzetnik Beograda“, prvu radnju u glavnom gradu otvorio je pre 26 godina na Labudovom brdu. Od tada do danas proširio je svoj mali trgovinski sistem za još pet objekata uređenih po svetskim standardima. U sastavu preduzeća posluje i pekara u kojoj se non-stop pripremaju sveže pecivo, kore i hleb za sve prodavnice. Odnedavno je i vlasnik novoizgrađenog hotelskog zdanja. „Išao sam i idem korak po korak, bez žurbe. Najvažnije je da se ne pogreši u investicijama. Nema i ne sme da bude brzopletog odlučivanja. Kada dođem na neku ideju, ostavim je da prenoći, da malo odleži. Moram reći da sam imao i sreće da sve što namerim i realizujem“, kaže Radiša Tomašević.
Uvek sam imao ideju da radim privatno. Mnoge stvari u poslovanju preduzeća nisu mi se dopadale. Menjao sam preduzeća i išao tamo gde sam mislio da je bolje. Pre tridesetak godina kupili smo staničić u Beogradu i tada smo rešili da započnemo neki vlastiti posao u ovom velikom gradu. Slučajnost je htela da to bude u Rakovici. O samoj lokaciji nisam mnogo razmišljao, mada sam smatrao da je bolje da budemo negde na ulasku u centar grada. Pre nego što sam započeo posao, znao sam da trgovce bije loš glas. Nisam želeo da mi neko kaže da sam lopov. U ovome sam i uspeo i na to sam ponosan.
Osamdesetih godina prošlog veka, gde god da su ušli privatnici, u bilo koju veleprodaju, posmatrani su na poseban način, s podozrenjem. Kad su ljudi shvatili da smo dobri kupci i platiše, da nema kašnjenja, počeo je da se menja odnos prema nama. Neke dobavljače nisam promenio dvadeset godina. Danas je to drugačije, svi dolaze „na noge“ trgovcima i nude robu. Kada sam ja počinjao, privatnik je morao da moli i da traži veze da bi došao do robe. Uvek se mnogo radilo, radni dan mi je počinjao u pola pet ujutro.
Kada sam otvorio prvu radnju, u nabavku sam išao kao da kupujem za svoju kuću. Moj trgovački moto je bio „Što ne bi sebi ponudio, nikad nemoj ponuditi ni potrošaču“. Ovo je pravilo od koga ne odstupam ni danas. Na isti način učim i zaposlene koji učestvuju u snadbevanju da biraju robu za prodavnice. Svi artikli moraju da budu sveži i kvalitetni. Ne sme potrošač da ode nezadovoljan i da se nikada ne vrati. Kupac treba da dođe i sledećeg dana. Kada govorim o poslovanju, moram reći da me nikada niko nije tužio, niti sam ja ikoga tužio i nemam pravnog zastupnika. Nikada nisam zakasnio u plaćanju računa, niti su kasnile plate zaposlenih, a trenutno ih imam 120. Ono što bih još posebno naglasio, jeste da ceo posao od početka vodim sa suprugom i sinom.
Na mestu gde je samoposluga u ulici Luke Vojvodića u Skojevskom naselju u Rakovici, pre pet-šest godina sam počeo gradnju objekta za trgovinu, ali vremenom smo od ove namere odustali. Izgrađen je hotel koji smo otvorili nedavno. Naš „Orašac“ se nalazi u izuzetno mirnom delu Beograda, na obodu Košutnjaka, u blizini Filmskog grada. Po svetskim standardima dizajniran, prostire se na 1.500 kvadratnih metara, ima pet apartmana i osam soba opremljenih stilskim nameštajem i svim sredstvima neophodnim za savremenu komunikaciju. U sastavu ovog savremenog poslovnog zdanja postoji i VIP sala sa 50 mesta koja je odlično opremljena tehničkim uređajima za prezentacije, kongrese, seminare i poslovna okupljanja. Hotel ne odaje komercijalni utisak, jer se od samog ulaza i ljubaznog osoblja koje dočekuje goste, oseća prijatna „kućna“ atmosfera. Za sada, uglavnom dolaze sportisti i poslovni ljudi. Vodilo se računa da hotel bude prostran i ono što ga izdvaja od ostalih hotela u Beogradu jeste veliki prostor. Za jednu osobu namenjeno je 12 kvadratnih metara, dok je prosečna kvadratura u beogradskim hotelima znatno manja. Potpuno je prilagođen zahtevima i najprobirljivijih gostiju. O ovome se posebno vodi računa. Jer, isto kao i u trgovini, gost mora da bude zadovoljan.
Udobno i veoma komotno osećaju se gosti u restoranu sa 320 mesta. Kao i u celom hotelu, i ovde je prava domaća atmosfera. Restoran nacionalne i internacionalne kuhinje pogodan je za velika slavlja, posebno za svadbe. Posebnu prijatnost pruža enterijer od trešnjinog drveta. Majstori kulinarstva ovde i te kako znaju da je za dobru hranu veoma važna opremljenost kuhinje. Kuhinja restorana-hotela „Orašac“ savremeno je opremljena: celokupno posuđe i najsavremenije mašine su od rostfraja. Iskusni znalci u pripremljanju specijaliteta spremni su da ponude sve što poželite.
Imam još puno ideja i planova. Nameravam da uskoro, najkasnije do kraja godine, otvorim trgovinsko-uslužni centar na Labudovom brdu, tamo odakle je i krenuo moj privatni posao. Pomalo razmišljam i o etno selu u Moštanici, ali o tom nekom drugom prilikom.
Teško je savetovati današnje mlade ljude koji nameravaju da pokrenu svoj posao. Vreme kada sam ja počinjao i današnje vreme se u velikoj meri razlikuju. Svedoci smo brzih i permanentnih promena u svim sferama, pa i u oblasti poslovanja. Menjaju se načini rada i uvode „tehnologije“ koje čine da se brže i bolje obave poslovi. Bez obzira na sve promene i dalje opstaju svojstva pojedinaca kao bitan preduslov za ulazak u preduzetništvo i za uspešno bavljenje njime. I danas se mora imati što bolji odnos prema klijentu ili kupcu, jer je on taj koji odlučuje „da li će kupiti ili se odlučiti za ovo ili ono“. Poverenje se teško stiče a lako gubi i mnogo je teško kasnije, ako se izgubi povratiti ga. Smatram da postepeno i bez žurbe treba razvijati svoj posao, i ako je moguće ne praviti greške, odnosno ne eksperimentisati nego se držati onih opštih načela i zakonitosti. Ako neko želi da napravi objekat u kome će prodavati određenu robu, sigurno će ga praviti na nekoj naseljenoj lokaciji a ne gde nema cirkulacije ljudi. Bez obzira kojim poslom će se neko, mora imati pošten odnos prema svima sa kojima je u poslovnom kontaktu, jer se loš glas daleko čuje.
