Intervjui

B I O G R A F I J A

Prvu deceniju svog rada Rajko Latinović je proveo u komercijalnoj službi, prerađivačke industriji PKB-a, vodeći poslove nabavke i prodaje vredne milione dolara. U okviru tadašnjeg velikog PKB-a, njegovo obavljanje posla je po dokumentaciji i redu bilo najurednije, rekli su mu, kaže, kasnije. Radeći na ovim poslovima, uvežbao je, kaže, dobre odnose sa partnerima i sa zaposlenima.
Rajko Latinović je završio Poljoprivredni fakultet u Zemunu 1965. godine. Na čelo tadašnjeg PKB "Vizelja", današnjeg PKB „Imesa“, došao je 1980. godine. Čim je došao na čelo preduzeća, odmah je počeo da se zalaže za poslovanje na realnim vrednostima i tržišnim principima, što se vrlo brzo pokazalo ispravnim, jer je to posrnulo preduzeće stasalo u vodeće preduzeće u oblasti stočarske proizvodnje tadašnje Jugoslavije.
U mladosti se aktivno bavio džudom. Bili su mu, kaže, rekli da je za ovaj sport bio dobra sirovina. Kako su mu rekli da je sirovina, on je i ostao samo sirovina. „Za upornost koju sam posedovao rekli su mi da je to tvrdoglavost koja je svojstvena onima koji su došli preko Drine. Nikad nije voleo one kojima je odmah teško i koji se odmah žale. Rajko Latinović ima dvoje dece - sina, koji je završio Elektrotehnički fakultet, i kćerku, koja je završila Ekonomski fakultet.

Industrija mesa PKB “Imes” AD proizvodi sveže meso i više od 70 polutrajnih i trajnih proizvoda od mesa vrhunskog kvaliteta. Za 60 godina postojanja, prešli smo put od tovilišta do vertikalno integrisanog sistema stočarske proizvodnje, primarne obrade i finalne prerade mesa koji zapošljava 400 radnika. Naši proizvodi su prisutni u svim značajnim trgovinskim lancima u zemlji. Izvozimo u zemlje regiona, a u planu je i izvoz u EU, kaže Rajko Latinović, generalni direktor PKB „Imesa”.

Kako je tekao dosadašnji razvoj PKB “Imesa”, odnosno recite nam nešto više o njegovom istorijatu?

Stočarska proizvodnja na farmama koje danas ulaze u sastav PKB “Imesa” začeta je pre 60 godina, osnivanjem gazdinstva ''Tovilište'' u sastavu Zemaljskog poljoprivrednog dobra ''Pančevački rit'' U okviru ''Pančevačkog rita'' gazdinstvo ''Tovilište'' bilo je specijalizovano za tov svinja i junadi. ''Pančevački rit'' 1957. godine prerasta u Poljoprivredni kombinat '' Beograd'' – PKB, a gazdinstvo ''Tovilište'' je 1975. preorganizovano u osnovnu organizaciju udruženog rada – OOUR PKB ''Vizelj''. Na čelo ''Vizelja'' postavljen sam 1980. godine. Tada je zbog dotrajalih objekata, tehničko-tehnološkog zaostajanja, niske produktivnosti i nedostatka finansijskih sredstava , u PKB-u procenjeno da je stočarska proizvodnja na ''Vizelju'' u postojećim uslovima neprofitabilna i doneta je odluku o njegovom gašenju. Ja i moj tim saradnika organizujemo nabavku stoke za tov van sistema PKB-a i uspešno nastavljamo proizvodnju u dotrajalim objektima, insistirajući na primeni tržišnih principa u poslovanju. U prvoj polovini 80-ih godina smo značajno povećali produktivnost, ekonomičnost i proizvodne rezultate po grlu. Od 1984. do 1985. godine izgrađena je farma svinja ''Vizelj'' u Padinskoj Skeli na najmodernijim tehnološko-tehničkim principima. Umesto izgradnje nove farme junadi, ''Vizelj'' 1986. preuzima rekonstrukciju i izmiruje obaveza farme junadi ''Dunav''. Na ovoj farmi organizovali smo proizvodnju junadi, od koje je preko 80 odsto plasirano u izvoz, sve do februara 1992. godine. Poslednji izvoz u Grčku i Italiju “Vizelj” je imao u martu 1993. godine. Partija je realizovana po ceni od 1.970 američkih dolara po toni žive mere. Šta su za nas značile sankcije i ekonomska blokada zemlje i kolike su nam štete naneli, najbolje se vidi po podatku da je sledeća prodaja na lokalnom tržištu realizovana po ceni od 1.150 tadašnjih nemačkih maraka, tj. za 690 dolara po toni žive mere.

Od 1993. godine poslujete kao samostalno preduzeće?

PKB ''Vizelj'' je aprila 1993. registrovan kao samostalno preduzeće. Početak poslovanja van PKB-a bio je rezultat upornog insistiranja “Vizelja”. Čim su se stekli zakonski uslovi, a to je bilo 1998. godine, iniciran je proces privatizacije. U otplati deonica učestvovali su svi radnici i deo poslovnih partnera preduzeća i 96.5 odsto kapitala sadašnjeg PKB “Imesa” AD (pravni naslednik PKB ''Vizelja'') u vlasništvu je zaposlenih, mendžmenta i poslovnih partnera. Ako govorimo o daljem razvoju, treba reći da smo 1999. na javnoj prodaji kupili zrenjaninsku farmu ''Farkaždin'' na kojoj oživljavamo proizvodnju. Iako nema sopstvenu preradu, PKB ''Vizelj'' je na bazi uslužne prerade najveći pojedinačni snabdevač tržišta Beograda svežim mesom. Uslužna prerada organizovana je u klanicama u Vršcu, Zrenjaninu i u beogradskom “Imesu”. Kupovinom upravo “Imesa”, “Vizelj“ je zaokružio ciklus primarne proizvodnje i industrijske prerade mesa. Stavljajućii akcenat na finalne proizvode, “Vizelj“ 2004. godine menja naziv i registruje se kao PKB “Imes“, u čijem sastavu posluje industrija mesa kao radna jedinica. Danas je PKB “Imes” poslovni sistem koji zapošljava 400 radnika i uspešno integriše vrhunsku genetiku, kvalitetnu primarnu proizvodnju i preradu.

Šta očekujete od ove poslovne godine, hoće li biti uspešnija od prošle godine?

Mi smo teške devedesete godine minulog veka preživeli samo zahvaljujući tome što smo se oslanjali na rad i red.. Deprimirajuće je ako se to pokaže najboljim i ako se ostvaruju vrhunski tehnološki rezultati, a opet ne bude dovoljno. Bilo je često takvih perioda u našem dosadašnjem poslovanju, a jedan od njih je, svakako, i prvih sedam meseci ove godine. Ja dugo radim u ovoj branši, i mogu reći da odavno nije bilo teže. Uvoz je nekontrolisan i strani ponuđači imaju povoljniji položaj na našem tržištu od nas samih. U prvoj polovini godine, cena svinja je bila neprimereno niska. Još u novembru prošle godine svinje su prodavane za 50 odsto manje od cene koštanja, koja je bila 94 dinara po kilogramu, a svinje su prodavane za 60 dinara. Kukuruz je za mesec i po dana skočio sa tadašnjih 7.5 dinara po kilogramu na 11 dinara, a sada je blizu 16 dinara. U jednom trenutku, svinje niko nije hteo da kupi. Za mesec dana cena svinja je pala za više od trećine, a reprometrijal je poskupeo za trećinu. Zato je ova godina od 30 godina koje ja pratim, najteža. No, u drugoj polovini godine došlo je do izvesnog poboljšanja i stabilizacije tržišta. Situaciju je opet zakomplikovala nezapamćena ovogodišnja suša, čije posledice će tek doći do punog izražaja. Snabdevanje kukuruzom je opet dovedeno u pitanje.

Koliki su trenutni kapaciteti vaših farmi?

Farma svinja ''Vizelj'' u Padinskoj Skeli je zaokruženog procesa proizvodnje, sa sopstvenim matičnim zapatom kapaciteta 30.000 tovljenika godišnje, prosečne težine od 100 do 110 kilograma. Farma svinja ''Farkaždin'' takođe je zaokruženog procesa proizvodnje sa sopstvenim matičnim zapatom kapaciteta od 16.000 tovljenika godišnje prosečne težine od 100 kilograma. Farma junadi ''Dunav'', kapaciteta je 6.000 grla u turnusu, sa 22 proizvodna objekta u kojima je slobodan sistem držanja.

A kakvi su kapaciteti klanice?

Klanica obuhvata površinu od oko 14.000 metara kvadratnih i zapošljava 250 radnika. Objekat je namenjen za klanje svinja, goveda i živine, kao i za obradu i preradu mesa. Danas, nakon restauracije pojedinih delova, u funkciji su linije klanja svinja i goveda, dok je linija klanja živine van upotrebe. Kapaciteti linija klanja su: 100 svinja na sat, 30 grla goveda na sat, sa kapacitetom rashladnih komora koji prati kapacitet linija klanja. Dnevni kapacitet proizvodnje prerađevina je 20.000 kilograma. Od preuzimanja klanice 2003. godine, uloženo je preko tri miliona evra u njenu modernizaciju. Rekonstruisane su linije klanja i zamenjene kompletne instalacije u fabrici. U planu su dalja ulaganja, prvenstveno u odeljenje trajnih proizvoda i odeljenje proizvodnje kobasica.

Kada već pominjete namere budućeg poslovanja, kojinm strateškim pravcima će ići dalje poslovanje i dalji razvoj PKB “Imesa”?

Naše osnovno poslovno i proizvodno opredeljenje je da se nikada ne poigravamo sa kvalitetom i sigurnošću naših proizvoda. Da bi ovo radili, nije dovoljno samo znanje i volja radnika, mora se raspolagati i sa adekvatnim tehničkim sredstvima koja mogu održati tu sigurnost i kvalitet. Moramo u narednom periodu sa odgovarajućim ulaganjima podići tehničku efikasnost, odnosno moramo više primenjivati savremenu tehnologiju. U toku je potpuna rekonstrukcija farme u Farkaždinu, vredna preko 500.000 evra. Velike zahvate smo napravili u industriji mesa. Strateško opredeljenje budućeg poslovanja je, još jednom ponavljam, modernizacija proizvodnje.

Šta biste kao iskusan menadžer poručili mladim i budućim menadžerima, šta je to što je važno za lično menadžersko napredovanje?

Od malih nogu su me učili da treba radditi, da rad oplemenjuje. On je, ne samo potreban da bi se živelo, nego je on i nešto više od toga, zadovoljstvo da nešto stvorite. No, svrha života, svakako, nije samo rad, ali nema svrhe života ako se nešto ne stvara. Još mi je moja majke govorila da su misli i oči često strašljivice a da su ruke radilice, i zato svaki posao treba početi raditi bez straha, nervoze, odmereno, a ruke će to savladati. Drugim rečima rečeno, samo ti počni da radiš, polako i uporno, i jednoga dana se mora pojaviti rezultat.

Pored nužnosti rada, svi treba da znaju da se mora raspolagati i sa određenim znanjima. Najtananije se osvaja najteže, a to je znanje odnosa i saradnje sa ljudima. Nauka kaže da se tehnološka znanja mogu jednostavno kupiti na tržištu, osećaj za dogovaranje, za poštovanje ljudi i osiguranje reda na poslu se ne može kupiti. Za taj osećaj treba posebna veština i treba uložiti određeni trud. Mora se raditi pošteno, postupati iskreno, sve drugo je kratkog daha. Oni koji hoće da postignu temeljan uspeh, moraju se oslanjati na pošten i uporan rad. Odmeravanje kapaciteta i znanja saradnika je posebna veština. Dati jednom čoveku da uradi što on ne može je, najblaže rečeno, kontraproduktivnost. Važna stvar za rad sa ljudima je da se vrednuje ono što oni rade, da se to vidi i da se to kaže. Za uspešno bavljenje menadžerskim poslom važna je porodica, to toplo gnezdo u kome se dobija emocionalna stabilnost i mentalna sigurnost. Mada je degutantno raspitivati se o privatnom životu svojih saradnika, vi morate u izvesnoj meri znati u kakvom se stanju nalazi njihov porodični život.

Naučio sam radeći godinama da je uvredljivo rukovoditi tako da pokazujete da imate vlast nad ljudima. Suština rukovođenja je upravljanje proizvodnim procesima i ukupnim poslovima. Ovaj stav mu je bio od velike koristi u radnom i profesionalnom stasavanju i napredovanju. Kako ja, tako i moji rukovodioci, ne mogu da pokazuju vlast nad ljudima, ali su dužni da ocene svaki potez radnika koji se odnosi prema tehnologiji. Pa ćemo, primera radi, reći: Slavica je uradila to i to, a ne - Slavica je takav i takav čovek. Cenimo samo ono šta je ko uradio.