Intervjui

B I O G R A F I J A

Ninko Tešić je rođen 1958. godine u Užicu. Po završetku Ekonomskog fakulteta, 11 godina je radio u Valjaonici bakra u Sevojnu, na odgovarajućim stručnim i rukovodećim poslovima. Bio je šef Službe ekonomike, Odeljenja platnog prometa, rukovodilac Službe poslovnih finansija, a obavljao je i poslove finansijskog direktora. Od 1. oktobra 1995. godine bio je pomoćnik direktora za ekonomska pitanja u Valjaonici aluminijuma. U Valjaonici aluminijuma obavljao je i poslove zamenika generalnog direktora za ekonomske poslove, izvršnog direktora Sektora finansija i računovodstva, vršioca dužnosti direktora Društva, a 23. 10. 2003. godine postavljen je za direktora Društva IMPOL SEVAL, Valjaonica aluminijuma a.d. Sevojno. Označene poslove rukovodnog karaktera najvećim delom je obavljao u vreme kada su se Valjaonica bakra i Valjaonica aluminijuma pripremale za privatizaciju, a u Valjaonici aluminijuma i nakon sprovedene privatizacije. Nakon usklađivanja sa Zakonom o privrednim društvima, oktobra 2006. je izabran za generalnog direktora Društva.

Valjaonica aluminijuma Sevojno osmišljena je 1969. godine kao fabrika za preradu aluminijuma, sa godišnjim kapacitetom od 35.000 tona valjanih proizvoda. Probna proizvodnja je startovala 1973. godine, a redovna 1975. godine.Valjaonica aluminijuma je privatizovana 1. oktobra 2002. godine, tenderskim načinom prodaje, tako što je 70 odsto akcija kupio IMPOL d.d. iz Slovenske Bistrice. Prema kapacitetu, «Impol Seval» se može svrstati u srednje evropske prerađivače aluminijuma, kaže Ninko Tešić generalni direktor ovog preduzeća. Govoreći dalje o razvoju preduzeća, direktor Tešić kaže: „Evidentna su tri perioda u istorijatu razvoja proizvodnje u Valjaonici aluminijuma: period uspešnog rasta proizvodnje do 1987. godine, sa najvećom ostvarenom proizvodnjom u 1985. godini od 40.670 tona, period stagnacije proizvodnje u vreme sankcija, i period impresivnog rasta proizvodnje nakon privatizacije 2002. godine. Po oceni Vlade, resornog ministarstva, Agencije za privatizaciju i drugih kompetentnih subjekata, privatizacija Valjaonice aluminijuma je ocenjena kao jedna od najuspešnijih tenderskih privatizacija u Srbiji.“

Šta je novo donela privatizacija 2002. godine, koliko je od tada investirano u preduzeće i kakvi su rezultati proizvodnje ostvarivani u minulih pet godina?

U periodu od 2002. do 2007. godine proizvodnja je kontinuirano povećavana i obaran je rekord za rekordom; 2002. je iznosila 13.596 tona, 2003. g. 24.618 tona, 2004. g. 33.753 tone, 2005. g. 43.355 tona, 2006. 47.944 tone. U prvih šest meseci ove godine proizvedeno je 30.679 tona proizvoda, što je rekordna polugodišnja proizvodnja od osnivanja fabrike i veća je za 66 odsto od ostvarene proizvodnje u istom periodu 2006. godine. U postprivatizacionom periodu produktivnost je povećana 8,1 puta. Rast proizvodnje i proširenje asortimana proizvoda u postprivatizacionom periodu ostvareni su zahvaljujući realizaciji prve faze investicionog ciklusa i ulaganja od 34 miliona evra, velikim radnim angažovanjem i domaćinskim odnosom svih zaposlenih, kao i uz logističku podršku IMPOLA-a. Mi smo jedna od retkih firmi sa većinskim učešćem slovenačkog kapitala, kojih je inače dosta u Srbiji, u kojoj većinski vlasnik nema svojih predstavnika u menadžmentu preduzeća. Uprava IMPOLA-a ima puno poverenje u nas, koje smo mi u potpunosti opravdali ostvarenim rezultatima poslovanja u prethodnim godinama. Kada govorimo o privatizaciji, mogu reći da smo imali sreće jer nas je kupila kompanija iz naše oblasti proizvodnje. Imamo zajedničke probleme, zajednička nam je proizvodna i tržišna problematika. Većinski vlasnik zna kako se dolazi do profita u proizvodnji, da ne može brzo i lako, i da se u proizvodnju mora stalno i neprestano ulagati.

Trenutno imamo 744 zaposlena, a prosečna isplaćena zarada u periodu januar-jun ove godine iznosila je 48.543 dinara , tj. 603 evra (bruto), odnosno 34.614 dinara, tj. 430 evra (neto). Kada se radi o zaposlenima, kupoprodajnim ugovorom nismo imali pravo pet godina da utvrđujemo tehnološki višak. Opredelili smo se za varijantu obostranog dobrovoljnog prekida radnog odnosa uz isplatu novčane naknade zaposlenima. Radi preciznosti i otklanjanja određenih dilema vezanih za sprovedeni proces privatizacije još jednom ističem da smo mi srpska fabrika, srpsko pravno lice koje radi po zakonima Srbije, zapošljava naše ljude i plaća poreze i doprinose državi Srbiji. Ono što je važno jeste da se u Sevojnu, u Užicu, u Srbiji, razvija i uspešno posluje jedna moderna fabrika evropskog formata, u kojoj sam doživeo da nam kupci i dobavljači iz zapadnoevropskih zemalja odaju priznanje za poslovanje, za urednost fabrike, za odnos zaposlenih prema radu i radnim obavezama.

Šta danas čini okosnicu poslovne aktivnosti vašeg preduzeća, odnosno koji sve proizvodi čine današnji proizvodni program “Impol Seval”-a?

U proizvodnom asortimanu “Impol Seval”-a nalaze se: toplo i hladno valjane trake, bojene trake i limovi, hladno valjani limovi, profilisani limovi – bojeni i nebojeni, embosirani limovi i trake i finalni proizvodi za građevinarstvo. U prethodnom periodu proizvodni program “Impol Seval”-a je proširen sa sledećim proizvodima višeg nivoa izrade: orebreni limovi, toplo valjane ploče, legirani proizvodi sa većim procentom sadržaja Mg, eloksal limovi i, debeli limovi od 3 do 5 milimetara. U proizvodnom programu se nalazi preko 40 legura aluminijuma.

Prošle godine ste ostvarili rekordnu proizvodnju u svojoj dosadašnjoj istoriji, šta očekujete od ove poslovne godine?

Svi dosadašnji rekordi biće značajno nadmašeni u ovoj godini, budući da ostvarena šestomesečna proizvodnja garantuje novi godišnji rekord od 65.000 tona proizvoda. U prvih sedam meseci ove godine proizveli smo 36. 216 tona, što je 61 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Na osnovu analize tržišnih mogućnosti nabavke sirovina i plasmana gotovih proizvoda, kao i ocene pogonske spremnosti, realno je očekivati da se u 2007. godini ostvari planirani obim proizvodnje od 65.000 tona proizvoda.

Jedno od osnovnih obeležja vaše uspešne proizvodnje je visok nivo izvoza, po čemu se svrstavate u sam vrh domaćih izvoznika. Šta po ovom pitanju možemo očekivati u ovoj godini?

U strukturi realizacije, učešće izvoza je dostiglo 95 odsto i to uglavnom na zapadnoevropsko tržište, gde su uprkos žestokoj konkurenciji proizvodi “Impol Sevala”-a prepoznatljivi. Vrednost izvoza u prvom polugodištu ove godine je iznosila 35 miliona evra, čime smo i dalje jedan od vodećih i najuspešnijih izvoznika Srbije. Konkurencija na svetskom tržištu je velika, ali se mi za mesto na njemu borimo, pre svega visokim kvalitetom proizvodnje. Zapravo, traže se tri stvari; kvalitet, rok i cena. Mi u potpunosti, mogu reći, zadovoljavamo evropske standarde po ovom osnovu, pa tako i uspevamo da opstanemo na svetskom tržištu i da postižemo dobre izvozne rezultate.

Kojim strateškim pravcima će ići dalji razvoj “Impol Seval”-a?

U toku je definisanje strategije razvoja za period 2008-2012. godine, kao i izrada analize tržišnih mogućnosti plasmana proizvoda koja će biti osnova za donošenje odluke u kom pravcu će se dalje razvijati proizvodni program “Impol Seva”l-a: da li će se ići na proširenje kapaciteta hladne valjaonice ili će se ići na izgradnju novih kapaciteta za proizvodnju vučenih i presovanih proizvoda. U zavisnosti od definisanog pravca razvoja, u narednom periodu će se usmeravati nove investicije.

Šta je, po Vašem mišljenju, najvažnije za ostvarivanje vrhunskih poslovnih rezultata i kojim ste se Vi životnim i radnim principima rukovodili?

Uvek govorim da menadžeri, odnosno direktori preduzeća u svom radu moraju da budu iskreni. Pored stručnosti, sposobnosti i želje za radom, mora se biti iskren i mora se voditi računa o tome šta se priča. Zaposleni dobro pamte šta im se kaže. Doživeo sam da direktori štošta obećavaju samo kako bi trenutno smirili neku problematičnu situaciju, što nije dobro. Ja, kada nešto obećam, to i ispunim, ali obećanja dajem teško. Ovakvo ponašanje sam preneo i na svoj menadžerski tim, čime je zadobijeno poverenje zaposlenih. U menadžerskom poslu uvek sam bio više okrenut ljudima nego ciljevima, ali je očigledno da ni ciljeve nisam zanemarivao. Mora se, još jednom ponavljam, voditi računa o ljudima. Ovo naročito dolazi do izražaja u današnjim tranzicionim prilikama, kada su ljudi pod velikim stresom, kada strahuju za svoja radna mesta i za egzistenciju svojih porodica. Ako imate ljude koji veruju u vas, ako imate ljudi koji su motivisani, koji su orni za rad, sve se može postići i sve se može uraditi. Ako nema ljudi nema ni posla, ako nemate kvalitetne ljude nema ni kvalitetno obavljenog posla. Smatram da mi u Srbiji, uprkos svim nedaćama i teškoćama kroz koje smo prošli proteklih godina, i dalje imamo kvalitetan kadar, kvalitetne menadžere, samo im moramo dati više šanse, i više podrške.

Šta biste kao iskusan menadžer poručili mladim i budućim menadžerima, šta je to što je važno za lično menadžersko napredovanje?

Mlad menadžer kada dođe u neku firmu mora prvo da uči, mora mnogo da uči. Najbolje je da to radi bez ikakvih predrasuda, sramote i stida. Mora se upoznati sa svim poslovima, od najnižih nivoa stručnosti, pa do najviših. Na ovaj način sebi stvara potrebne preduslove, da uz školsko znanje uspešno stasava kao menadžer. Ne smeju se gajiti iluzije o prethodno stečenoj diplomi, kao ni hraniti vlastita sujeta. Može se dosta toga naučiti i od radnika i ljudi nižeg obrazovanja. Nije sramota pitati. U svom dosadašnjem menadžerskom poslu, uvek sam davao šansu mladim ljudima, rado ih postavljao na mesto šefova, direktora. Za obavljanje menadžerskog posla, moje mišljenje je da se mora posedovati i nešto urođeno. Imamo dobrih i uspešnih stručnjaka koji su u stanju da urade i vrlo zahtevne projekte, ali nisu u stanju da budu vrhunski menadžeri, da uspešno organizuju ljude. Ovo nije nikakav minus za ove ljude koje ne smemo upropastiti pogrešnim postavljanjem – one koji imaju preduslove za menadžere treba postavljati na menadžerske pozicije, a stručnjake u projektne biroe i odeljenja za razvoj i istraživanje.