<=== Nazad na sve intervjue Dragoljub Vukadinović, predsednik UO kompanije "Metalac" iz Gornjeg Milanovca

Dragoljub Vukadinović

Imao sam sreću da posle pripravničkog staža radim dve i po godine u Železari Sisak, jednoj jakoj, dobroj i organizovanoj firmi. Inače, moj prvi posao bio je, takođe, u dobroj firmi – u Valjaonici bakra Sevojno. „Metalac“ je bio tek u razvoju kada sam došao 1975. godine. Mora da mi je bilo suđeno jer sam osetio da moram nešto uraditi da ova fabrika bude u ravni onih gde sam pre radio. Smatram da je posebno dobro bilo to što sam prvo stasavao kao inženjer, stručnjak, a potom kao rukovodilac i na kraju kao top menadžer, kaže Dragoljub Vukadinović, predsednik Upravnog odbora „Metalca“, govoreći o svojim radnim počecima i svom profesionalnom razvoju i o razvoju i stasavanju „Metalca“.

Može li se reći da Vaš razvoj i razvoj „Metalca“ imaju nešto zajedničko?

To što sam od 48 godina postojanja „Metalca“ već 33 u toj firmi, ne mora biti od posebnog značaja. Ali, mislim da sam kao prvi čovek „Metalca“ tokom poslednjih 18 godina sigurno uticao na kreiranje i ostvarenje njegove vizije. Da, zajedno smo se razvijali - ja kao stručnjak i rukovodilac i „Metalac“ kao moderna i organizovana fabrika. Granice su se uvek pomerale. U početku sam maštao da dostignemo domaće proizvođače, potom da budemo lider na tržištu bivše Jugoslavije, a zatim i lider u proizvodnji posuđa u Evropi. Uspeli smo, a zadovoljstvo Vam je kada Vam strani partneri odaju priznanje rečima: „Pa ova fabrika može da se premesti bilo gde u Evropi i da budete ponosni“.

Kad se danas osvrnete na vreme o kome govorimo, koji je bio prelomni trenutak u životu menadžera Vašeg formata, trenutak kad su i Vaš život i karijera bili na teškoj raskrsnici?

Da, 31. maj 1991. godine. Sankcije. Narednih 15 dana sam sebi samo postavljao pitanje: kako i gde je izlaz. Pokušao sam najpre da nađem odgovor preko „Geneksa“. Odmah sam naišao na zatvorena vrata. Stigao je teleks: mi smo državna firma i ne smemo da kršimo sankcije. Vlada i Komora su, pak, rekli: to neće dugo trajati. Naprotiv, odogovorio sam, trajaće najmanje godinu dana, a 10 ćemo se oporavljati. Kamo sreće da sam bio u pravu. No, znao sam da će „Metalac“ morati da zatvori kapiju ako odmah ne nastavimo izvozne poslove, jer smo 40 odsto prihoda ostvarivali na ino tržištu. I onda sam, prvi put u životu, prepoznao da se mogu obratiti partnerima. Nekima od njih sam kao direktor „Metalca“ svojevremno pomogao, i to protivno stavu svojih saradnika koji su u to vreme smatrali da konkurenciju ne treba pomagati. Našao sam izlaz! Pozvao sam ino partnere u Budimpešti. Nacrtao šemu kako ćemo raditi, a da budu sačivani i mi i oni. Svi su prihvatili predlog. I kupci i dobavljači. To im nikada neću zaboraviti. Po završetku sankcija svi su posetili „Metalac“. Bili su impresionirani onim što su videli u odnosu na sliku iz 1991. godine. Njihove čestitke najbolje o tome govore. U sećanju mi je naročito jedna: „Gospodine Vukadinoviću, najbolje odluke se donose u najtežim vremenima“, poručio je partner čiji je deda u Nemačkoj najveću odluku u biznisu doneo u vreme najveće krize 30-ih godina minulog veka i čijom firmom on danas rukovodi. Istinksko osećanje sreće i ponosa koje sam tada osetio, ni danas me ne napušta.

Poznato je da ste dobro pozicionirani na evropskom i svetskom tržištu. Jedan ste od vodećih proizvođača posuđa u Evropi. Kako je „Metalcu“ to uspelo?

Još pre 35 godina smo postavili cilj - naše je tržište svetsko, a mera naše vrednosti značajno prisustvo na tim tržištima. Mi smo danas prisutni u više od 25 zemalja sveta, sa izvozom posuđa od preko 17 miliona evra. Svake godine se oko četiri miliona potrošača upozna sa posuđem „Metalca“. Naklonost tih potrošača smo stekli zahvaljujući kvalitetu, dizajnu i pouzdanosti. Pritom smo u biznisu stekli status partnera od poverenja koji neguje kvalitet, stalno se razvija i poštuje dogovoreno. Na svetskom tržištu se opstaje samo ako pratite promene i zahteve tržišta i ako ste spremni da na njih reagujete. Konkurentske prednosti „Metalca“ su upravo u tome što stalno ulaže u razvoj, tehnologiju i kadrove. Nije fraza da su zaposleni u „Metalcu“ naš najveći resurs. To su ljudi koji su spremni naporno da rade, stalno da uče, da poštuju kupca i istovremeno vole svoju fabriku......

„Metalac“ odavno nije samo proizvođač posuđa. Kompanija, čiji ste danas predsednik Upravnog odbora, danas ima više zavisnih preduzeća sa oko 1.600 zaposlenih.

Pored fabrike posuđa koja čini core biznis „Metalca“ i koja je najveća u Evropi, „Metalac“ ima još tri fabrike za proizvodnju sudopera, bojlera i ambalaže. Razvili smo specijalizovani trgovinski lanac „Metalac Market“, koji danas ima 55 prodavnica. Vlasnici smo lokalne trgovine „Proleter i Metalac-Metalurgije“ Novi Sad. Uspešnom poslovanju doprinosi naša veletrgovina „Metalac Trade“, kao i naše firme u Podgorici, Moskvi, Zagrebu, a uskoro i u Kijevu. Sve u svemu, 12 zavisnih preduzeća u okviru Holdinga. Očekujemo ukupan prihod u 2007. godini od 60 miliona evra i profit između 7 i 8 odsto od ukupnog prihoda.

Sve ste agilniji i prepoznatljiviji kao proizvođač sudopera i bojlera. Da li je tome doprineo prelazak na holding organizaciju pre dve godine?

To su programi u kojima naše vreme tek dolazi. Između ostalog i zato što je reč o zavisnim preduzećima sa mladim kadrovima, mladim i preduzimljivim rukovodstvom. Prelaskom na holding data im je šansa koju oni i te kako koriste. Naša fabrika sudopera je stara 11 godina, a u zadnje dve godine beleži intenzivan razvoj. Osim što imamo značajan rast učešća na domaćem tržištu sudopera, sve smo prisutniji i na ino tržištima. Fabrika bojlera radi nešto više od godinu dana. Njome smo želeli da akumulirano znanje u zajedničkoj proizvodnji bojlera sa „Magnohromom“ iz Kraljeva i pretočimo u proizvode koji će nositi pečat „Metalca“. Za potrošače to znači kvalitet i pouzdanost.

Kakvi su vam planovi za budućnost? Koji su strateški pravci daljeg razvoja „Metalca“?

Planove za budućnost pravili smo tokom 2006. i 2007. godine. Rezultat je studija „Strateški razvoj Metalca 2007-2012. godine“, koju smo usvojili. Jasno smo postavili ciljeve i strategiju za sva zavisna društva i holding. Jedino što mogu odati iz te strategije jeste da će naš ukupan prihod 2012. godine biti preko 120 miliona evra, a profit 10 miliona evra. Sve ovo će pratiti investicije vredne preko 20 miliona evra.

Koje su, po Vašem mišljenju, lične osobine i vrline važne za bavljenje menadžerskim poslom?

Mnogi se bave menadžerskim poslom. Dobrog menadžera, međutim, prepoznajete po nekim osobinama koje jednostavno mora da poseduje. Pre svih, to je integritet ličnosti koji podrazumeva poštenje, pravdoljubivost, preduzimljivost, želju za uspehom i, naravno, stalnu potrebu za novim znanjima. Ima osobina koje stičete učenjem, kao na primer sposobnost da organizujete ljude, da ih motivišete, da radite timski, da stalno učite od drugih. Istine radi, za neke stvari se ipak „morate roditi“, odnosno biti predodređen. Bez toga, recimo, nema vođe, odnosno lidera.

Šta biste preporučili mladim i budućim menadžerima?

Bez obzira jesu li ili nisu predodređeni, važno je da neguju integritet svoje ličnosti, da puno rade i da stalno uče. Svima koji dolaze u „Metalac“ poželim sreću, ali im skrenem pažnju da je pred njima dug put do istinskog uspeha. Za „Metalac“ je njihova diploma samo propusnica. Svakome ko istinski želi nešto da postigne u životu, vreme učenja i rada na sebi tek predstoji. I treće, volim kadrove koji su iznad prosečnih, jer oni vuku napred, a takvih je obično manje od pet odsto u firmi. Ostali su sledbenici.

Kojim se životnim i radnim principima rukovodite i od koga ste Vi lično najviše učili?

Naravo da ništa nisam pomenuo, a da po tim principima nisam i sam živeo. Pritom, svako može imati svoju metaforu vrednosti po kojima funkcioniše. Ja znam šta meni znači kad kažem da mi je otac ostavio časno prezime, kao i dužnost da isto ostavim i ja svojoj deci. Drugo, ima nekih mudrosti koje mi znače više od drugih. Najpre, „Ko nije delio, taj nije ni množio“, i drugo „Stisneš ti - stisne bog, pustiš ti - pusti bog“. Čini mi se da tu negde prepoznajem i sebe.

Inače, lično sam najviše naučio u dobro oragnizovanim prvim firmama u kojima sam radio. Zatim, od svoja prva dva direktora u „Metalcu“ – Milovanovića i Papića. Kao inženjer posebno sam se trudio da naučim neke stvari iz ekonomije, deviznog poslovanja, carinskih tarifa... Gde god sam po svetu putovao, zapamtio bih jednu li dve stvari koje bi potom bile instalirane u „Metalcu“. Iskreno, umeo sam da „kradem znanje“ od drugoga, od svakog čije je pozitivno moglo da bude od koristi, firmi i meni kao rukovodiocu.

Ima li mesta tvrdnji da je Vaše bavljenje sportom posredno povezano sa ovakvim pogledom na život i posao?

Mnogo je toga što bi se moglo povezivati jedno s drugim, i to je prirodno. U sportu sam duže vreme prisutan kao funkcioner, i to je nekako ne samo nastavak već i nadogradnja mog mladalačkog bavljenja i ljubavi prema sportu. U FK „Metalac“ sam prisutan više od 30 godina. Osim što je sam klub član I lige Srbije, vrlo je važno što smo podrškom tom klubu omogućili da se preko 300 dece bavi sportom. Danas Sportsko društvo „Metalac“ okuplja sedam klubova, od šahista i kuglaša, do fudbalera, odbojkaša i rukometašica.

Već 10 godina sam u UO SD „Partizan“, a poslednju godinu dana i potpredsednik FK „Partizan“. To radim sa zadovoljstvom zato što verujem da i time doprinosim da se mladi mogu baviti sportom. „Sport da, droga stop“, zar ne? Svako uostalom prepoznaje svoj put i, konačno, lepo je biti uz i sa mladima.

U sam vrh među 100 najuspešnijih svrstale su Vas Vaše kolege, takođe top menadžeri. Šta biste, međutim, Vi lično naveli kao svoje najvažnije uspehe?

Ponosan sam na tri svoja velika uspeha. Prvi je Sloboda. Nisam vezan ni za jednu partiju, nemam u životu iza sebe nikakav kriminal, aferu, mito, niti nešto loše da sam učinio ljudima. Drugi moj veliki uspeh je Porodica. Ponosan sam na svoju suprugu, dva već odrasla sina, univerzitetski obrazovana i oženjena, koji imaju svoju vrednost i znaju da poštuju tuđu. To me zaista čini srećnim. I treći moj veliki uspeh je „Metalac“. Mislim da sam svojim radom, preduzimljivošću i vizijom stvorio i postigao dosta toga i da imam čime da lečim sujetu kad odem u penziju. Zadovoljstvo je posebno kad vas u takvom osećanju podržava i odaje priznanje 1.600 zaposlenih.